autori idejnog rešenja:
Radmila Đurašinović, mast. inž. arh.
Radmila Đurašinović, mast. inž. arh.
Petar Mitrović, mast. inž. arh.
Marko Prodanović, student arhitekture
Marko Prodanović, student arhitekture
saradnici:
Jelena Mirjanić, dipl. inž. građ. – saradnik na konstrukciji
Aleksandar Asani, student arhitekture – saradnik na vizualima
Jelena Mirjanić, dipl. inž. građ. – saradnik na konstrukciji
Aleksandar Asani, student arhitekture – saradnik na vizualima
konsultanti:
prof. dr Miljana Zeković – stručni konsultant
prof. dr Igor Džolev – konsultant za energetsku efikasnost
Projekat je plasiran na četvrom mestu na međunarodnom, opštem, jednostepenom i anonimnom arhitektonskom konkursu raspisanog od strane "Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističkog planiranja i stanovanja" Subotice.
Osnovna ideja koji je definisala prostorni koncept objekta je ideja o objektu sportske hale kao javnog objekta, čiji dopunski programi nose potencijal za kreiranje zajednice oformljene oko sporta. Iako je primarna svrha sportske hale definisana konkursom održavanje utakmica raznih dvoranskih sportova, ostvarene oblikovanjem reprezentativnog objekta koji ispunjava uslove predmetnih liga na najvišem nivou, prostornim konceptom, autori se konceptom okreću i potencijalnim svakodnevnim korisnicima ovog prostora - sportistima, rekreativcima, klubovima, omladini - čiji boravak u njegovim prostorima oživljava objekat i van okvira zvaničnih događaja, gradeći od njega mesto u lokalnoj zajednici.
U skladu sa ovom idejom, dominantan pravougaoni volumen hale, kuće glavnog programa sportskog objekta, centralno je pozicioniran u objektu, dajući mu i na prostornom nivou ulogu jezgra ili žarišta objekta. Ova uloga se dodatno naglašava jarkim koloritom, čime hala postaje sveprisutan element u enterijeru, orijentir u kretanju kroz njega, ali bez otkrivanja njegovih unutrašnjih zbivanja. Dajući joj jasan prostorni identitet, ističe se važnost hale za objekat, uz zadržavanje njene inherentne programske introvertnosti. Ovakav, čvrstvo postavljen volumen hale, ofsetovan je fluidnim i prozračnim prostorima sekundarnih programa, u kojoj se ogleda društvena ideja objekta. Ona se primarno odražava u prostornom rešenju velikog spoljašnjeg stepeništa sa amfiteatralnim gledalištem na severnoj strani objekta, orijentisanog ka otvorenim terenima, i nagnute krovne terase, koja se uzdiže ka jugu i otvara pogled ka Subotici, Paliću i Palićkom jezeru. Upravo ovi programi, centralne hale i njenih ekstenzija koji osnažuju društvenu funkciju sporta, nosioci su glavnih i inicijalno postavljenih elemenata prostornog oblikovanja objekta, u odnosu na koje se dalje razvijalo prostorno rešenje.
Kose ravni društvenih težnji objekta, nastavljaju se na i nadgrađuju njegov osnovni, zadati program, sugerišući uzlaznu putanju kretanja kroz prostor - od ulazne partije u prizemlju, preko otvorenih holova prvog sprata i kafe bara otvorenog koncepta na drugom spratu koji dalje vodi do krovne terase-vidikovca i obrnuto. Ostvaruje se kružno kretanje na nivou celog objekta, time povezujući sekundarne programe oko centralno postavljenog jezgra. Vertikalno kretanje kroz objekat se postiže postepeno, do samog vrha - prostorne kulminacije objekta. Ovakvo preplitanje uzlaznog i kružnog kretanja navodi korisnike prostora sportske hale da intuitivno istražuju objekat poput poligona za igru. Na ovaj način se i skriveni program sportske hale - igra, manifestuje kroz njene komunikacijske tokove.
Materijalizacija fasade otkriva programsku determinaciju objekta - puni fasadni paneli označavaju skrivene, servisne prostore objekta, ili odsustvo programa, translucentni efekat perforiranih panela daje naznake unutrašnjih dešavanja, dok formacija “procepa” kroz osnovni volumen objekta u vidu ogoljene staklene površine na prvom spratu, naglašava javni život objekta namenjen posetiocima.
Kose ravni fasade koje definišu prepoznatljivu siluetu objekta proizašle su iz paralelnog razmatranja njegove reprezentativne uloge i prostornih potreba koncepta. Za idejno rešenje objekta je potreba za stvaranjem upečatljive slike sportske hale bila od primarne važnosti, kako zbog ukazivanja na njegov značaj za ‘grad sporta’, tako i za ukazivanje na njegovu javnu ulogu kroz njegovo arhitektonsko oblikovanje i materijalizaciju. Istovremeno, prostorni koncept zahtevao je uvećavanje gabarita objekta po etažama: veći prostor oko hale za cirkulaciju na višim etažama, i veću površinu krova za ostvarenje njegovog višestrukog potencijala - društvenog, ekološkog i energetskog - dok bi kompaktna i efikasna organizacija servisnih funkcija prizemlja omogućila maksimalnu površinu otvorenih prostora na ograničenoj parceli. Na oba pitanja pružio je odgovor ovakav, logično izveden, monumentalan oblik objekta, rasterećen i omekšan upotrebom laganih materijala.
